Butun axtardiqlarinizi tapmaq ucun buraya: DAXIL OLUN
  Mp4 Mp3 Axtar Yukle
  Video Axtar Yukle
  Shekil Axtar Yukle
  Informasiya Melumat Axtar
  Hazir Inshalar Toplusu
  AZERI CHAT + Tanishliq
  1-11 Sinif Derslikler Yukle
  Saglamliq Tibbi Melumat
  Whatsapp Plus Yukle(Yeni)

  • Ana səhifə
  • Təsadüfi
  • Yaxınlıqdakılar
  • Daxil ol
  • Nizamlamalar
İndi ianə et Əgər Vikipediya sizin üçün faydalıdırsa, bu gün ianə edin.

Radamant

  • Məqalə
  • Müzakirə

Radamant (q.yun. Ῥαδάμανθυς ) — qədim yunan mifologiyasında Zevs və Avropanın oğlu,[5] Minos və Sarpedonun qardaşı. Şair Kinefonun fikrinə görə, Radamant Hefestin oğlu, Hefest Tal, Tal isə Kretin oğludur.[6]

Radamant
Cinsi kişi[d]
Atası Zevs[1] və ya Hefest
Anası Avropa (mifologiya)[1][4]
Qardaşı və bacısı Minos[1][2]
Arvadı
  • Alkmena[1][3]
Vikianbarın loqosu Vikianbarda əlaqəli mediafayllar

Zevsin Avropanı öküz şəklində qaçırdığı Kritdə anadan olmuşdur. Krit padşahı Asteri Avropa ilə evlənərək uşaqlarını övladlığa götürmüşdür.[7] Asteri uşaqsız öldü və onlara güc verdi. Ədaləti ilə məşhur olan Radamant kritlilərə qanunlar vermişdir.[8]

İstinadlar

  1. ↑ 1 2 3 4 Любкер Ф. Rhadamanthys (rus.). // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. Рубинский СПб: Общество классической филологии и педагогики, 1885. С. 1152.
  2. ↑ Любкер Ф. Minos (rus.). // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. Рубинский СПб: Общество классической филологии и педагогики, 1885. С. 873.
  3. ↑ Любкер Ф. Alcmena (rus.). // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. Рубинский СПб: Общество классической филологии и педагогики, 1885. С. 60.
  4. ↑ Любкер Ф. Europa (rus.). // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. Рубинский СПб: Общество классической филологии и педагогики, 1885. С. 508.
  5. ↑ Гомер. Илиада XIV 322
  6. ↑ Павсаний. Описание Эллады, VIII, 53, 5
  7. ↑ Тахо-Годи, 1988
  8. ↑ Псевдо-Аполлодор. Мифологическая библиотека III 1, 2; Диодор Сицилийский. Историческая библиотека IV 60, 3
Mənbə — "https://az.wikipedia.org/w/index.php?title=Radamant&oldid=7775621"
Informasiya Melumat Axtar